Ustav Srbije od 1838. godine
Za ustav Republike Turske, vidite članak Ustav Turske.Ustav od 1838. godine često se naziva Turski ustav, jer je izdat u formi turskih fermana. Na ovaj način Turska je želela da pokaže da je Srbija u vazalnom položaju prema njoj.
Knez Miloš Obrenović je promenio svoj način vladavine nakon ukidanja Sretenjskog ustava. Nije sam sudio, ukinuo je torturu i monopol trgovine solju. Uticaj na donošenje novog ustava vršili su Rusija (pokrovitelj) Turska (sizeren) i Austrija. Ruski izaslanik Rikman je predao „bazis“ za ustavno organizovanje Srbije. Po njemu ustav bi trebao da sadrži samo administrativne odredbe, jer su politička prava obezbeđena Hatišerifom od 1830. godine. Rusija je zahtevala i ostanak Saveta, preko koga bi mogla da vrši pritisak na kneza. Februara 1838. godine obrazovana je Velika ustavna komisija. Pri svom radu je koristila Sretenjski ustav, nacrte i ruski „bazis“.
Centralni organi vlasti su 1. knez sa njegovim ministrima i 2. Savet.
Potvrđeno je nasledno kneževsko dostojanstvo porodici Miloša Obrenovića. Knez je na čelu uprave, ima zakonodavnu vlast, imenuje činovnike, izvršuje zakone, vrhovni je zapovednik vojske. Ima pravo da imenuje tri ministra, koji će sačinjavati vladu: ministra unutrašnjih poslova, finansija i pravosuđa. Na čelu kneževe kancelarije je knežev namesnik u svojstvu ministra spoljašnjih poslova. Ministri zasedaju u Savetu. Ograničena je kneževa vlast.
Savet je sastavljen od 17 najuglednijih srpskih starešina. To mora biti srpski državljanin, stariji od 35 godina, koji poseduje nepokretna dobra. Predsednika i članove Saveta imenuje knez. Savetnici ne mogu biti smenjeni, sem ako ne povrede ustav i zakone. Osnovne funkcije Saveta su: 1. razmatranje zakona, uredbi i visina dažbina 2. određivanje plata i uvođenje novih zvanja 3. rešavanje državnog budžeta 4. pripremanje zakona o vojsci. Savet može podnositi zakonske predloge knezu. Svaki knežev pravni akt mora prvo odobriti Savet.
Narodna skupština nije predviđena. Starešine su se plašile Miloševog uticaja na Narodnu skupštinu; Porta je znala da na nju neće imati uticaj; dok Rusija ni sama nije imala tu instituciju.
Sudovi su nezavisni članom 44. Postoje tri kategorije sudova: 1. primiritelni 2. prvostepeni i drugostepeni okružni sud 3. apelacioni sud je najveća sudska instanca.
Uprava. Srbija je podeljena na 18 okruga. Okruzi su podeljeni na srezove, a oni na sela.
Građanska prava su takođe zagarantovana. Sudski su zaštićena lična i imovinska prava. Ne postoji kazna konfiskacije imanja, niti institucija kolektivne odgovornosti. Feudalni odnosi su konačno ukinuti. Ukida se kuluk.
Akti o ustrojstvu su doneti 29. maja 1839. godine sa ciljem da razjasne odredbe Ustava. Nakon što ih je potpisao, knez Miloš Obrenović je abdicirao 1. juna. Miloš se odlučio na ovaj potez jer je aktima proširena je vlast Saveta na račun kneževe vlasti. Po aktima o ustrojstvu savetnike i ministre predlaže Savet. Knez može postavljati ministre samo iz reda savetnika, a kada ih otpusti oni se vraćaju u Savet. Zakonski predlog pretresa Savet te ga šalje na potvrdu knezu, a potom se proglašava u propisanoj formi u Savetu. Savetnicima je sudio Kasacioni sud u prvom stepenu, a u drugom stepenu sam Savet. Ministri su potčinjeni knezu u poslovima njegove nadležnosti i Savetu u poslovima za koji je on zadužen.
Turskim ustavom je razvojena upravna i sudska vlast. Centralna uprava je podeljena na ministarstva. Srbija je postala ograničena ustavna monarhija sa smanjenom ulogom kneza. Ovaj ustav je postao temelj ustavobraniteljskog režima.